Svako piše svoju životnu priču, a mi želimo da sa vama podelimo deo naše priče. Želimo da vam ispričamo kako smo postali hranitelji. Takođe, želimo da ohrabrimo druge, a posebno mlade ljude, da razmisle o ideji da postanu hranitelji. Nastojimo da budemo podrška onima koji se odluče za ovaj korak.
Veoma je interesantno pratiti reakcije ljudi kada im kažemo da smo hranitelji. Evo nekoliko izjava i pitanja koje smo često dobijali:
DA LI STE SIGURNI DA TO ŽELITE?
Pošto je naš život bio prilično aktivan (dosta smo putovali), nismo mogli da zamislimo kako bi bilo da imamo decu. Pitali smo se šta je to što bismo morali da žrtvujemo, čega da se odreknemo... To bi bio put u nepoznato. Pored unutrašnjih dilema, uvek su prisutni i spoljašnji uticaji okoline. Ljudi koji nas okružuju, svesno ili ne, utiču na naše razmišljanje. Dakle, OSNOVNA svar jeste da treba biti siguran da želiš da budeš hranitelj. Ukoliko nisi siguran, sve sa čim se susretneš na ovom putu biće mnogo teško za prevazilaženje.
Važno je napomenuti sledeće – uvek ćeš OSEĆATI da nisi siguran da znaš šta radiš, ali to je SAMO osećaj. Osećati i znati su dve različite stvari. Često sam imala dobar osećaj i znala sam da je hraniteljstvo upravo ono što želim. S druge strane, bilo je trenutaka kada nismo imali osećaj da je hraniteljstvo za nas, ali smo ZNALI da ipak treba da izaberemo baš taj put.
Treba verovati da, kada zakoračiš u nešto nepoznato, gde ne znaš koliko teški trenuci zaista mogu biti teški, a oni lepi zaista lepi, ipak znaš jednu stvar, a to je da se svaki taj trenutak isplati. Mi smo u to sigurni – ISPLATI SE.
JA TO NE BIH MOGAO/LA, PREVIŠE BIH SE VEZAO/LA.
Devojčice koje su došle kod nas su preslatke bebice za koje čovek ne može, a da se ne veže. To i jeste ključna stvar u hraniteljstvu. Kako drugačije da voliš? Kada voliš, ti daješ. Daješ sebe bezrezervno. Kada voliš, ne razmišljaš o tome da li ćeš biti povređen, slomljen. Negde u dubini duše znaš da to može da se desi, ali strah od tog bola nije veći od ljubavi. Ljubav pobeđuje strah! Jedan čovek je rekao : ,,Zapravo, mi bismo trebali da dopustimo da, strah koji imaju ta deca (strah da nikada neće imati za koga istinski da se vežu), motiviše nas u ovome što radimo. Ovoj deci su potrebni ljudi koji će ih toliko voleti, da će biti spremni da budu povređeni ako jednog dana budu morali da ih puste”.
Ako znaš da ćeš se vezati, budi siguran da ćeš biti divan hranitelj. To je upravo ono što je njima potrebno.
Sećam se trenutka kada me je preplavio osećaj tuge. Razmišljala sam o tome kakav će osećaj biti kada jednog dana zateknemo prazne dečije krevece. Kada više ne bude njihovog plača, njihovih osmeha, mirisa... Srce mi se stegne svaki put kad pomislim na to i svaki put bih mogla da zaplačem. Taj strah od prevelikog bola ume da parališe. Odjednom prestaneš da živiš za ovaj trenutak i počinješ da tuguješ za onim što misliš da će se dogoditi. ,,Strah je lažov” – kaže jedna pesma. Moramo reći strahu NE.
Ljubav prema toj deci, ljubav koja im je u ovom trenutku potrebna, jeste ono što nas održava. Moramo VEROVATI da će, kada dođe vreme da ih pustimo, kada bude trebalo da se vrate u svoju biološku porodicu ili na usvajanje, u tom trenutku to biti najbolje za njih.
Niko od nas ne zna koliko može, sve dok ne proba. Ne radi se o tome koliko smo mi sposobni da podnesemo, već o našem životnom pozivu. Životni poziv, koji ima svako od nas, jeste da VOLIMO. Svako voli na poseban način, ali ovde se obraćamo vama koji osećate da je hraniteljstvo način na koji širimo ljubav. Nismo svi predodređeni da budemo hranitelji, ali vas ohrabrujemo da pronađete to nešto u sebi i da u tome budite verni, istrajni i da ne odustajete.
Upravo sada odvojite malo vremena, razmislite o onome što je u vama. Šta osećate? Šta znate? Šta biste voleli? Šta vas ispunjava?
DECA SU SREĆNA ŠTO IMAJU BAŠ VAS ZA HRANITELJE/RODITELJE
Uvek se nasmešim kada čujem takvu izjavu. Ne zato što to nije istina – naprotiv, nadam se da jeste. Nasmejem se zato što smatram da smo mi više blagosloveni što imamo njih u našem životu. Nismo mogli ni da pretpostavimo šta sve pozitivno hraniteljstvo može da donese u naš život.
Denis i ja smo uvek radili na našem odnosu i uvek smo ulagali dosta truda u to da naš odnos bude onakav kakav je danas. Ljubav, poštovanje, razumevanje koje imamo jedno prema drugome stalno rastu. Ljudi kažu da zaljubljenost s početka nekog odnosa kasnije nestaje i da se pretvara u ljubav. Ja mogu da kažem da mi se sviđa ovaj scenario, da pored ljubavi možemo još uvek da budemo i zaljubljeni jedno u drugo :).
Dolaskom devojčica u naš život, dosta toga se promenilo. To nam je pomoglo da se još više zbližimo, da još više produbimo naš odnos, da još više vidimo te pozitivne, ali i negativne stvari koje su u nama i koje treba da menjamo. Želja da svakodnevno ”umiremo” svojim sebičnim željama i da stavljamo na prvo mesto onoga koga volimo, a ne da budemo sebični, jeste naš svakodnevni cilj. Tako da, jedna od najboljih stvari koje smo uradili kako bi naš brak bio još bolji i jači jeste upravo hraniteljstvo.
